Mjesec je sve
manje vidljiv.
Vecer mirna
tiha kao tvoj glas.
Par procitanih stranica
minut , dva sutnje
kao od sebe
nadolazi melodija.
Otkad sam te izgubio,
moj zivot je jednostavan
daleko od pobjede,
ali i od poraza.
Vise se ne osjecam
blizu tebe
u teskim vremenima,
belaju koji nam
zivot donosi
ostavljajuci mrvice
da bismo od njih
gradili ono cega nema.
Jos uvijek sam
zaljubljen u zivot.
Postujem ga kao dar,
odlican poklon
koji ispunjava radoscu.
I kao ova vecer
u kojoj smo
sve ono sto ne zelimo
u svojim zivotima.
